Dani u kojima je rođen Džulovar Kostić ne mogu se opisati kao srećni. Otac Klošarije i majka Siromaja Kostić živeli su na ivici bede. Mali Džulovar razbio je glavu tri puta o tu ivicu, tako da je nikada neće zaboraviti. Klošarije nije planirao decu sve dok se za to ne steknu uslovi pa je zato svoj genetski materijal čuvao u tegli, redovno dopunjujući njen sadržaj. Jedne noći, očajna Siromaja je donela odluku da porodica ne sme ostati bez poroda i sadržajem tegle zalila svoju plodnu useklinu. Kada se Džulovar rodio, majka je masno slagala da im je sina izrodila nesreća a da će ga muka naterati
Na pitanje : "što ovde gore nisi završila rečenicu?”, ona obično odgovara "ljudima u godinama", dok mlađima preporučuje Skarlet Johanson, Anđelinu Džoli i druge žene njihovog soja. Džulovar je svoje interesovanje za arhitekturu pokazivao još od malena svojim prijateljima i prijateljicama, koji nisu mogli da veruju, gledajući u tu arhitektonsku nakazu kako iz smežurane ruševine izrasta u kolosalni toranj. Atrakcija prirodno građenog ekstremiteta privukla je pažnju stručnjaka iz celog sveta. Tako su nadahnuće iz Džulovarovog tornja crpili tvorci Empajer Stejt Bildinga, Čikaškog tornja, Ajfelove kule i tornja na Avali, kao i predajnika na Čotu. Danas, Džulovar Kostić važi za uglednog stručnjaka iz raznih oblasti arhitekture i građevine. Zato, ako ga imate, svoje slobodno vreme provedite u blizini Soko banje, jer je to prvo dovoljno daleko mesto na kome se još nije čuo dobar glas ovog velikana arhi teksture. Delovi razgovora sa ovim iskusnim nosiocem prava na najvećeg, biće ispričani u delovima većim od ovog, a manjim od nekih drugih.
No comments:
Post a Comment